O Nama
People vector created by pch.vector - www.freepik.com
Pozitivna psihologija je naučna disciplina nastala u drugoj polovini 20. veka kao izraz potrebe psihologa da se fokus sa proučavanja patoloških mentalnih stanja i faktora rizika mentalnog zdravlja preorijentiše na proučavanje mogućnosti unapređenja mentalnog zdravlja i faktore koji utiču na podsticanje psihološkog blagostanja. Tokom godina istraživanja, iz brojnih teorijskih modela psihološkog blagostanja izrasli su različiti programi / seminari / treninzi / radionice usmereni na unapređivanje psihološkog blagostanja.
Gorana Rakić-Bajić
Gorana Rakić - Bajić je docentkinja na FLV, specijalizovana za teorijsku i primenjenu psihologiju. Njena istraživanja obuhvataju oblasti mentalnog zdravlja, psihoterapije, pozitivne psihologije, kao i psihološke aspekte upotrebe digitalnih tehnologija. Uža interesovanja uključuju istraživanje stresa, psihološkog blagostanja, pozitivnog obrazovanja, te efekata interneta i video igara na psihološke procese. Gorana je autorka i koautorka nekoliko naučnih radova, među kojima se izdvaja istraživanje o stresu i iskustvima nastavnika u onlajn podučavanju tokom pandemije KOVID-19, kao i radovi koji se bave odnosom između problematične upotrebe interneta i pozitivnih psiholoških orientacija među adolescentima. Kao učesnica i koordinatorka naučnih projekata, Gorana se bavi i razvojem digitalnih i psiholoških kompetencija studenata, kao i primenom pozitivnog obrazovanja u školama. Njena istraživanja imaju međunarodni značaj, a učestvovala je i na brojnim stručnim skupovima i kongresima. Gorana je aktivna i na društvenim mrežama, a njeni radovi dostupni su na platformama kao što su ORCID, ResearchGate, Google Scholar i LinkedIn.
Mirjana Beara Benjak
Mirjana Beara Benjak je vanredna profesorka na Filološko-umetničkom fakultetu i na Zajedničkom studijskom programu za psihologiju Univerziteta u Kragujevcu. Predaje predmete iz oblasti pedagoške psihologije, psihologije obrazovanja, mentalnog zdravlja i pozitivne psihologije. Jedna je od osnivačica Instituta za pozitivnu psihologiju u Novom Sadu i učestvuje u ERASMUS+ projektu „Škola u kojoj cvetaju snage – pozitivno obrazovanje”. Tokom 27 godina karijere, radila je kao školski psiholog, savetnica za školski razvoj u Ministarstvu prosvete, predavač na više univerziteta i edukatorka u nevladinim organizacijama. Ima dvadeset godina iskustva u realizaciji treninga, radionica i seminara za obrazovni sektor, neprofitne organizacije i privatne kompanije, fokusirajući se na menadžment, mentalno zdravlje i pozitivnu psihologiju. Kao ekspertkinja, učestvovala je u brojnim domaćim i međunarodnim projektima iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja, mentalnog zdravlja i profesionalnog razvoja. Koautorka je i realizatorka više akreditovanih programa za stručno usavršavanje nastavnika, a njena istraživačka interesovanja uključuju psihologiju obrazovanja, motivaciju nastavnika, dobrobit i interkulturalno obrazovanje.
Marija Zotović-Kostić
Marija Zotović-Kostić je razvojni psiholog sa bogatim iskustvom u oblasti stresa, otpornosti i mentalnog zdravlja dece i adolescenata, sa više od 30 godina iskustva u nastavi i istraživačkom radu. Doktorirala je 2002. godine na Univerzitetu u Novom Sadu, a već 2004. godine dobila je Godišnju nagradu „Dr. Zoran Đinđić“ za najboljeg mladog naučnika i istraživača. 2006. godine, bila je stipendistkinja Ministarstva nauke Republike Srbije za postdoktorske studije na Univerzitetu Middlesex u Londonu. Od 2013. godine je redovna profesorka i predaje predmete iz oblasti razvojne psihologije na osnovnim, master i doktorskim studijama. Koordinisala je i učestvovala u više od 15 naučnih i primenjenih projekata. Bila je koordinatorka istraživačkog projekta „Efekti egzistencijalne nesigurnosti na porodice i pojedince u Srbiji“, koji je proučavao mentalno zdravlje marginalizovanih grupa – etničkih manjina (uključujući Rome), LGBTQ+ populacije, osoba sa invaliditetom, sterilnih parova i drugih. Njena bibliografija sadrži preko 180 naučnih referenci, uključujući osam knjiga i više od 80 naučnih radova. Ima bogato iskustvo u osmišljavanju i sprovođenju programa za zaštitu mentalnog zdravlja adolescenata i mladih iz opšte i osetljivih populacija.
Jovana Trbojević Jocić
Jovana Trbojević Jocić je docentkinja na Prirodno-matematičkom fakultetu i Zajedničkom studijskom programu Psihologija na Univerzitetu u Kragujevcu; naučna saradnica, psihološkinja i psihoterapeutkinja, edukovana iz oblasti psihodinamske integrativne psihoterapije. Autorka je preko 30 naučnih i stručnih radova iz oblasti razvojne psihologije i psihologije sporta, učesnica brojnih nacionalnih i međunarodnih naučnih konferencija. Uža oblast interesovanja joj je tazvojna psihologija sa akcentom na interpersonalnim odnosima i razvojnim zadacima I krizama i psihologija sporta. Koordinatorka je u različitim projektima usmerenih ka istraživanju procesa emocionalnog i socijalnog razvoja i unutrašnjih procesa. Poseduje veliko iskustvo u radu sa problemima motivacije, razvojnim krizama, agresivnošću, problemima učenja, partnerskim i socijalnim odnosima itd. Sarađuje je sa klubovima i sportistima iz individualnih i kolektivnih sportova na unapređenju psihološke spremnosti.
Lada Marinković
Lada Marinković je doktor psiholoških nauka i sertifikovani psihoterapeut od strane SDPSa.Profesor je strukovnih studija Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. U svojim publikovanim radovima bavi se temama iz oblasti razvojne psihologije, psihologije porodice, stresa, snaga, prepoznavanja i razvoja darovitosti i kreativnosti. Inicijator je edukacije o EPoC testu kreativnosti i koordinator EPoK tima Srbije. Objavila je više naučnih članaka o darovitosti i perfekcionizmu, humoru, autentičnoj ličnosti vaspitača i učitelja darovite dece, darovitosti kao ogledalu društva. Član je organizacionog i programskog odbora konferencija o darovitosti čiji je glavni pokretač Mensa Srbije. Rukovodila je projektom Mapiranje darovitosti i potencijala za kreativnost kod dece predškolskog uzrasta. Autor je i realizator različitih programa stručnog usavršavanja vaspitača i drugih prosvetnih radnika koji imaju za cilj njihovo lično osnaživanje, unapređivanje veština komunikacije, razvoj samopouzdanja, zadovoljstvo poslom i upravljanje karijerom. U svojoj psihoterapijskoj praksi dugoj 30 godina kontinuirano se bavi unapređivanjem mentalnog zdravlja mladih i njihovih porodica.
Danijela D. Radović
Danijela D. Radović je profesorka engleskog jezika i književnosti i savetnica za stručno usavršavanje i napredovanje zaposlenih u obrazovanju u Pedagoškom zavodu Vojvodine. Diplomirala je na Odseku za anglistiku, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, a doktorirala na Odseku za srpski jezik i lingvistiku istog fakulteta sa disertacijom pod nazivom Međujezički uticaji u procesu usvajanja trećeg jezika. Bavi se istraživanjima iz oblasti lingvistike i psiholingvistike, metodike nastave stranih jezika, odnosno učenjem i usvajanjem jednog ili više jezika, kao i interkulturalnošću, romologijom i obrazovnim politikama na većinskim i manjinskim jezicima. Ima dugogodišnje iskustvo u prevođenju, podučavanju stranih jezika i obučavanju odraslih i mladih implementiranjem neformalnih metoda u nevladinom sektoru, kao i u kreiranju i realizaciji akreditovanih seminara i obuka za jačanje kapaciteta nastavnika i učenika u formalnom obrazovanju. Koordinirala je i učestvovala u više projekata ministarstva obrazovanja, kao i u međunarodnim projektima sa ciljem uvođenja neformalnih oblika edukacije, inkluzivnih pristupa i nenasilne komunikacije u formalni sistem obrazovanja. Objavila je više radova o fenomenu višejezičnosti i međujezičkih uticaja.
Dragana Nikolić
Dragana Nikolić je diplomirani psiholog i sertifikovani psihodramski psihoterapeut. Pored psihodramskih tehnika u radu koristi principe telesne psihoterapije. U radu sa decom i adolescentima koristi principe racionalno emotivne i kognitivno bihejvioralne terapije. U online radu koristi principe TeleDrame. Poseduje sertifikate iz svih pomenutih psihoterapijskih pravaca. Ima višegodišnje psihoterapijsko iskustvo u radu sa decom, tinejdžerima, adolescentima i odraslim ljudima. Takođe ima višegodišnje iskustvo u vođenju psihodramske psihoterapijske grupe. Teme i problemi na kojima radi sa klijentima su različiti socijalni i emocionalni problemi, porodični problemi, razni problemi vezani za školu (neuspeh, absentizam, prokrastinacija, socijalizacija u školi, nedostatak motivacije za školu). Nisko samopouzdanje, rizična ponašanja kod adolescenata, školski neuspeh kod studenata, problemi u komunikaciji. Roditeljstvo, postavljanje roditeljskih granica i svi drugi izazovi savremenog roditeljstva. Pored ovog ima dugogodišnje iskustvo u radu sa decom koja se leče od malignih bolesti kao i u radu sa njihovim porodicama. Putem razgovora, osnaživanja i empatije pruža podršku kako bolesnoj deci tako i njihovim porodicama u ovom teškom i izazovnom periodu života. Kroz ovaj rad je stekla i iskustvo u radu sa tugujućim roditeljima i porodicama. U psihoterapijskim seansama sa ovim klijentima radi na proradi gubitka i na tome da uz adekvatnu psihološku intervenciju prolaze kroz sve faze tugovanja. Veruje da se kroz adekvatan psihoterapijski odnos, podršku, razumevanje i uz primenu psihološkog i psihoterapijskog znanja i veština može doći do odgovora na brojna pitanja i probleme zbog kojih se klijenti obraćaju za pomoć.
Kontakt
email: institutpopsi@gmail.com
telefon: +38163590091
adresa: Milosa Bajica 5, Novi Sad
